Judenlager Semlin „progutao“ polovinu Jevreja iz Srbije! Staro sajmište odnelo u smrt najviše Srba, a stradali su i Romi

Judenlager Semlin je mesto najvećeg stradanja Jevreja u okupiranoj Srbiji i jedan je od prvih logora u Evropi u kome je lokalna nemačka administracija, uz pomoć vlade u Berlinu sprovela masovno ubijanje Jevreja.

Inače, Judenlager Semlin pre nego što je postao stratište, bio je prvi beogradski sajam koji je građen kao značajan privredni i trgovački kompleks.

Sajmište је prvobitno bilo izložbeni centar koji je izgradila beogradska opština 1937. godine, a sve u pokušaju da privuče međunarodnu trgovinu u grad. Modernistički paviljoni centra predstavljali su složene prikaze industrijskog napretka i dizajna iz evropskih zemalja.

Njegov arhitektonski centralni deo bila je velika kula. Veliki deo centra stajao je prazan i neiskorišćen do invazije na Jugoslaviju kada je i ovaj deo Beograda bombardovan 6. aprila 1941. godine.

Na čelu civilne administracije u zemlji bio je SS-Gruppenfuhrer Harald Turner, koji je komandovao Einsatzgruppen Serbien. Prvobitno ju je vodio SS-standardenfuhrer Vilhelm Fuchs, a kasnije SS-Gruppenfuhrer August Meiszner sa SS-Standartenfuhrerom Emanuelom Schaferom kao njegovim zamenikom, grupa je bila odgovorna za obezbeđenje unutrašnje bezbednosti, borbu protiv protivnika okupacije i bavljenje Jevrejima.

U vreme kada je Srbija potpala pod nemačku okupaciju, ovaj deo pripadao je Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Vlasti NDH, predvođene ustaškom milicijom, sprovele su genocidnu politiku prema srpskom, jevrejskom i romskom stanovništvu koje živi u granicama nove države.

Zemun, grad u kome se tada nalazilo Sajmište, ustupljen je NDH. Okupacija Zemuna – tokom koje su ustaše neumorno progonili nehrvate kao što su Srbi, Jevreji i Romi – trajala je do kraja 1944. godine.

Nakon što je Vermaht streljao između 4.000 i 5.000 muškaraca Jevreja, nemačka administracija je u jesen 1941. počela da traži lokaciju na koju bi bili premešteni preostali Jevreji, žene, deca i stari.

Nemačka vojna uprava je odlučila 1941, da za tu namenu preuredi Beogradsko sajmište i njegove paviljone, napuštene nakon bombardovanja Beograda 6. aprila.

Logor je nazvan Judenlager Semlin, odnosno Jevrejski logor Zemun. Semlin je inače nemački naziv za Zemun.

Zatočenici su bili tretirani svirepo i izloženi prebijanju i ponižavanju od strane nemačkih stražara, i ubijani.

Pošto su okupatorske vlasti 1942. shvatile da planirana deportacija srpskih Jevreja na istok nije izgledna oni su rešili da ih pobiju. Do februara 1942. u logoru je bilo oko 6.500 zatvorenika, od kojih su deset posto bili Romi.

Da bi uspeli u svojoj nameri marta 1942. iz Berlina je stigao kamion „dušegupka“, vozilo marke Zaurer, a specijalno adaptiran za usmeravanje izduvnih gasova motora u hermetički zatvoreni tovarni deo kamiona.

U nacističkim dokumentima, vozilo je nazivano „vozilo za uništavanje vaški“. Na njemu se auspuh priključi na tovarni deo, vožnja od petnestak minuta je bila dovoljna da usmrti oko 100 ljudi zaključanih u vozilu.

Gec i Mejer, SS oficiri koji su vozili kamion između 19. marta i 10. maja 1942. godine, usmrtili su na ovaj način oko 6.300 Jevreja, vozeći od Sajmišta do Jajinaca i nazad između 65 i 70 puta.

Treba napomenuti da je od oko 7.000 Jevreja zatočenih na Sajmištu, preživelo manje od 50 žena, koje su oslobođene jer su bile udate za Srbe.

Od ukupno 17.800 Jevreja koliko je živelo u Srbiji i Banatu, ubijeno je njih 14.800.

U logoru veliki broj zatvorenih umro je od gladi i bolesti. Spavali su na slami koja je bila natopljena fekalijama, gotovo bez odeće. 

U Judenlager Semlin je za menje od dva meseca, nestala skoro polovina od ukupnog broja Jevreja sa teritorije okupirane Srbije. Tako je Srbija postala prva teritorija pod nacističkom okupacijom koja je proglašena za „očišćenu od Jevreja“.

Da napomenemo i da se procenjuje da je 32.000 uglavnom srpskih zatvorenika prošlo kroz Sajmište tokom ovog perioda, od kojih je 10.600 ubijeno ili umrlo usled gladi i bolesti.

Foto: Google maps

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *