SELO U KOJEM SE VEČNO ŽIVI! Najstariji stanovnik živeo 168 GODINA – OVO JE NJIHOVA TAJNA! (VIDEO)

Mnoga mesta u svetu imaju svoje dugovečne stanovnike. U Japanu stogodišnjaci žive u Okinavi i zato je zovu „Zemljom besmrtnih“ Kampodimel, italijansko je „Selo večnosti“ i svedoči o zdravoj mediteranskoj ishrani.

U sunčanom kalifornijskom gradu Loma Linda, zajednica adventista Sedmog dana, takođe su dugovečni jer slave čisti život. Postoji jedan dugovečni kutak sveta o kojem se neće toliko pričati i dom je jedinog muzeja dugovečnosti na svetu. Reč je o Leriku u južnom Azerbejdžanu.

Zemlja Južnog Kavkaza ima nekoliko regija u kojima živi stanovništvo koje navodno trostruko nadmašuje ljudski životni prosek. To su i Lankaran i Nagorno Karabah. Ali Lerik se smatra središtem stogodišnjaka.

U ovoj smaragdno zelenoj zemlji visoko iznad oblaka u planinama Tališ, prepunoj vijugavih puteva, ljudi su otkrili tajnu dugovečnosti i zdravlja.

U dvosobnom Muzeju dugovečnosti, izgrađenom 1991. i obnovljenom 2010., čuva se više od 2.000 eksponata koji dokumentuju živote i sećanja najstarijih stanovnika regije. Muzej, osim pojedinačnih predmeta poput na primer ogledala, kojim su se koristile tri generacije u porodici, ili marame i košulje, srebrni vrčevi, činije i pletene čarape, postoje i pisma na azerbejdžanskom i ruskom, a artefakti su toliko stari da je već mastilo sasvim bledo. Ali, najimpresivnije su slike koje prekrivaju zidove muzeja i datiraju iz 30-ih godina prošlog veka, a poklonio ih je muzeju francuski fotograf Frederik Lahop.

FOTO: PRINTSCREEN YOUTUBE/ 걸어서 세계속으로

Muzej i službena statistika Azerbejdžana definišu „stogodišnjaka“ slobodnije nego što biste očekivali: ovde, znači da je reč o svima starijim od 90 godina.Međutim, još 1991. godine u Leriku je bilo više od 200 ljudi registriranih kao starijih od 100 godina, a ukupno broji 63.000 stanovnika. Danas tamo živi 11 osoba starijih od 100 godina, a lokalno stanovništvo povećalo se na 83.800. Trenutno najstarija meštanka Lerika je Raji Ibrahimova, stara 105 godina.

To je dobra berba, ali bledi u odnosu na starost koju je cenio stolar, Shirali Muslumov, pastir koji je navodno živeo 168 godina. Na žutim stranicama njegovog pasoša stoji da je rođen 1805, a na njegovom nadgrobnom spomeniku stoji da je umro 1973. Ako je to istina, to bi bila najstarija osoba koja je ikada živela.

Nažalost, u ranom 19. veku malo ko se upisivao u knjigu rođenih u tako udaljenim selima kao što je njegovo rodno selo Barzavu, tako da ne postoji način na koji bi se dokazalo je li zaista živeo tako dugo. Među onima koji su čestitali Muslumovu bio je i vijetnamski komunistički vođa Ho Chi Minh, koji mu je poslao razglednicu s pozdravom, „Dragi deda“

Čini se da ovaj gen za dugovečnost postoji u porodici. Njegova 95-godišnja ćerka Halima Kambarova kaže za CNN Travel da se – iako možda neće doživjeti 168 kao njen otac, nada da će živeti do 150 ili barem kao njen deda koji je doživio 130.Kad zahladi, većina stogodišnjaka se preseli na vrhove okolnih planina ali Kambarova je još bila u selu Lerik Barzavu kad su novinari zakucali na vrata njene skromne kuće okružene velikim stablima jabuka i krušaka koje su posađene verovatno još u detinjstvu njenog oca. Sedeći kraj prozora, umotana u šal, ona govori i svoj materinji jezik Tališ, dijalekt koji govori samo 200.000 ljudi, a UNESCO ga je klasifikovao kao „ugroženu baštinu“.

Pokazuje pasoš, u kojoj se ne navodi mesec ili datum rođenja, samo godina: 1924. Možda joj je 95 godina, ali u potpunosti je prisutna, komunicira sa svojim praunucima i pokazuje živahni smisao za humor. Na pitanje o godinama, ona veselo odgovara: „15“ 

FOTO: PRINTSCREEN YOUTUBE/ 걸어서 세계속으로

„Britkost uma deo je njihove tajne. Oni se drže podalje od stresa, razmišljaju o životu filozofski, žive dan po dan, bez mnogo planiranja ili briga o budućnosti“, kaže muzejski vodič.

Kambarova dan započinje u zoru – ne želi predugo spavati niti se izležavati. „Ustajem čim mi se otvore oči“, kaže.

Ceo dan provodi radeći u vrtu ili oko kuće. Soba joj je mala, s debelim mekim tepihom i jastucima na podu. Mnogi ovde radije spavaju na zemlji, sa samo tankim pokrivačem umesto dušeka, jer se veruje da je to najzdraviji način za odmaranje leđa.Suprotno uvreženom mišljenju, stogodišnjaci Lerika jedu meso, ali su nasledili naviku konzumiranja svežih mlečnih proizvoda kao što su surutka, maslac, mleko i jogurt koji ovde zovu ajran.

„Tajna dugog života je dobra ishrana, minerali u izvorskoj vodi i bilje koje dodajemo u čaj da bismo sprečili bolesti. Ljudi ne moraju uzimati nikakve lekove, već samo prirodne lekove“, kaže vodič.

Zaista, Kambarova insistira na tome da nikad nije uzimala nikakve lekove.Iza njenih prozora, može se činiti da je selo mirno. Ali fizički rad koji seljani svakodnevno ulažu neizmeran je. Od izlaska do zalaska sunca rade u vrtovima i poljima kao i oko kuće. Oni šiju i pletu i brinu se za velike porodice.Takav je bio stil života i Mamadkan Abasova, 103-godišnjaka iz sela Jangamiran. Sedeći na tepihu, preko puta prozora, stogodišnjak je gotovo potpuno izgubio vid i jedva čuje sina koji mu govori da su stigli gosti. Kad je čuo, počeo je pevati i moliti, te izgovorio reči dobrodošlice.Baš kao i Kambarova, Abasov je bio čitav život zaposlen na polju i to je radio do pre sedam godina, kad mu se vid pogoršao. „Oduvek je bio dobar čovek i živeo svoj život kako treba“, kaže njegov sin.

U pogledu hrane, on jede „sve što Bog da“ sa samo jednim ograničenjem – nikada ne pije alkohol. Abasov svoj dugi život pripisuje svakodnevnoj telesnoj aktivnosti koju je dozirao, kako kaže – da umori telo. Uz dobru ishranu iz sopstvenog dvorišta, pio je i litru ledeno hladne izvorske vode, koja je bogata mineralima za koje kaže da doprinose dugovečnosti.Studija iz 2017. na Univerzitetu Navara u Španiji otkrila je da život na visokoj nadmorskoj visini smanjuje rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i dijabetesa.Studija koja je izvedena na Univerzitetu u Koloradu Denver iz 2011. otkrila je da ovi stanovnici neba žive duže.

Godište nekih od ovih proslavljenih stogodišnjaka možda je još uvek osporavan, ali ovde u Leriku njihova zaostavština živi kroz ljude koji još uvek poštuju jednostavnu tajnu dugovečnosti: fizička aktivnost, dobra ishrana, mnogo vode i stav prema životu koji kaže: živimo samo jednom, ali ako to učinimo ispravno, sasvim je dovoljno.

Izvor: Kurir.rs/Express.hr, Foto: Printscreen YouTube/ 걸어서 세계속으로

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *