Grad u kojem nikad nije kasno za još jedno piće

Provod je zagarantovan.

Prestonica Španije, po mnogo čemu posebna, ali nepravedno zapostavljena zbog živopisnije Barselone. Ovo je grad kulture, fudbala i sjajnog noćnog provoda. Tu je i najstariji restoran na svetu.

Kastilja ili Katalonija? Ronaldo ili Mesi? Santjago Bernabeu ili Kamp Nou? Klasicizam ili modernizam? Madrid ili Barselona? Tihi rat vodi se decenijama između dva najposećenija španska grada.

Nepravedno zapostavljen zbog na prvi pogled živopisnije Barselone, Madrid će vas osvojiti ako mu date šansu. Dok Barselona svesno mami, zavodi i flertuje, Madrid ima suptilniji šarm. Kako kaže jedan od najpoznatijih španskih pisaca, Karlos Ruis Safon, Barselona je žena, i to izuzetno sujetna, dok je Madrid muškarac. U Barselonu ćete se zaljubiti, Madrid ćete zavoleti. Strastveno, kako to godinama čini Pedro Almodovar, koji je najviše svojih filmova snimio upravo u prestonici Španije.

Madrid nema Gaudija, ali ima monumentalnu arhitekturu. I ne samo to. Kraljevski grad je po mnogo čemu prvi i poseban. Smešten na 650 metara nadmorske visine, najviša je prestonica u Evropi. Sa 250 sunčanih dana godišnje, jedan je od najsunčanijih gradova Evrope. Treći je najveći grad u Evropskoj uniji, posle Londona i Berlina. Njegove ulice su prepune žitelja i turista do duboko u noć, pa mnogi iskusni putnici tvrde da nijedno mesto na svetu nije tako živo kao Madrid. I ne čudi onda da je tu nastao flamenko, ples strasti.

Najbolje ga je posetiti na jesen ili proleće, jer leti može biti pretoplo. Šetnju započnite na trgu Puerta del Sol (Kapija sunca) na kom se nalazi nulti kilometar koji označava tačku iz koje polaze svi putevi Španije. Tu je i simbol Madrida, 20 tona težak kip medveda koji stoji na zadnjim nogama i jede plodove sa drveta. Kada osetite atmosferu grada, jer ovaj trg je stecište meštana, produžite do Kvarta književnosti. Neki od najvećih španskih pisaca, uključujući i Servantesa i Lopea de Vegu, ovde su živeli i stvarali. U znak sećanja, na pločnicima su uklesani delovi njihovih romana.

Servantes vas čeka na još jednom mestu. Na kraju Ulice Gran Via, jedne od najprometnijih koja se smatra Brodvejom Madrida, nalazi se Plaza de Espanja. Dobrodošlicu na najvećem španskom trgu poželeće vam statue Servantesa i njegovih junaka Don Kihota i Sanča Panse. Literarna šetnja začas će se pretvoriti u istorijsku ako svratite do obližnjeg egipatskog hrama Debod. Autentični objekat iz drugog veka pre nove ere poklonili su Egipćani Špancima u znak zahvalnosti za pomoć u očuvanju istorijskih znamenitosti. Hram je prvobitno stajao u dolini Nila, a da ne bi bio poplavljen, razmontiran je kamen po kamen, prebačen brodom u Valensiju, zatim vozom u Madrid, gde je ponovo rekonstruisan.

Među turistima, pogotovo bogatijim, popularan je Plaza Major (Glavni trg) na kom su se nekad održavale borbe bikova i javno spaljivanje jeretika na lomači. Meštani ovde retko zalaze, ali zbog lepote, ne bi trebalo da ga propustite. U blizini trga je Sobrino de Botin, koji je jedan od najstarijih restorana na svetu. Od 1725. godine, kada je otvoren, radi bez prestanka. Kako se priča, ovde je Goja radio kao konobar čekajući da ga prime u Kraljevsku akademiju lepih umetnosti.

I kad smo već kod plave krvi, ne smete zaobići kraljevsku palatu. Tu više ne živi monarh, ali treba je posetiti zbog impresivnosti i monumentalnosti. Većina grandioznih soba ispunjenih antikvitetima otvorena je za javnost. Najveća kraljevska palata u zapadnoj Evropi čuva i impozantnu kolekciju srednjovekovnog oružja i opreme. Kad završite posetu, prošetajte se trgom Plaza de orijente koji okružuju 44 statue španskih monarha.

Arhitektonska zanimljivost Madrida su dve identične poslovne zgrade nakrivljene pod uglom od 15 stepeni. Jedinstveni oblakoderi, poznati pod imenom Vrata Evrope, nastali su sredinom devedesetih. Ljubitelji arhitekture treba da vide i najvišu zgradu ne samo Madrida, već Španije. Reč je o objektu visokom 250 metara koji je za najstariju špansku banku projektovao slavni britanski arhitekta Norman Foster.

Sportski zaluđenici ne smeju propustiti stadion Santjago Bernabeu, dom Real Madrida. Prošetajte i do trga Sibeles gde navijači najuspešnijeg kluba 20. veka proslavljaju pobede. Ipak, trebalo bi da znate da u ovom gradu ima i veliki broj navijača večitog rivala – Atletiko Madrida. Posle hrane za dušu, prepustite se čarima madridske kuhinje. U nekom od mnogobrojnih barova na trgu Sveta Ana, omiljenom među meštanima, naručite tapas i paelju. Zasladite se ćurosima, štapićima koji podsećaju na tulumbe, samo su duži i uži, i umaču se u čokoladu.

I dok uživate u zalasku sunca i slušate gungulu, shvatićete da vas je veličanstveni Madrid oborio s nogu. Neprimetno, naizgled slučajno i usput. Žamor ne jenjava, pa nećete ni primetiti da je već prošla ponoć. Tada naručite čašu vina jer, kao što kažu Almodovarovi likovi, u Madridu nikad nije kasno za još jedno piće. I nikad nije kasno da mu se opet vratite.

Izvor: B92.net Foto: Pixabay.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *