LJUDSKE VIBRACIJE – Darko Tuševljaković

Prvo je sve bilo konfuzno, nekako zbrkano, onda sve jasnije: Mira se priseća. Iako je jedan od likova, postaje pripovedač. A pripovedanje postaje glavni događaj u priči. Priča u priči. Slušalac je jasno određen: lekar. Sluša o Mirinom životu s ocem.

„Različiti su uzroci koji dovode do demencije, u populaciji nazvane ’staračka skleroza’. Glavni simptom je propadanje spoznajnih i intelektualnih funkcija i zaboravljanje. Ponekad bolesnici mogu biti u sklopu svoje bolesti i agresivni, smeteni, dezorijentisani.“

Mirin otac se u starosti razboleo, „umro je lud od skleroze.“. Zaboravljao bi da ima ćerku. Zaboravljala bi da ima ćerku. Zato ju je Nevena odvela u Centar za ljudske vibracije. Zahvaljujući metalnoj pločici, „mentalnom pejsmejkeru“, neće završiti kao otac.

„Svaki organ u ljudskom telu proizvodi određenu vibraciju: jetra ima svoju, bubrezi svoju, pluća, srce, mozak svoje.“ Svaki organ može da se zaustavi određenom frekvencijom. A može mu se i pomoći da radi.

Gledala je svet kroz šaltersko staklo. Otac joj je govorio da je najveća čast biti drugima na usluzi. Penzioner, bivši vojnik. Došao je da živi s njom kada je ostala udovica. Prezirao je ćerku koja i dalje zavisi od roditelja. Preuzeo je vaspitavanje Nevene.

Otac je na površini jaka ličnost, ima potrebu da kontroliše sve oko sebe. Kao trgičan junak: po svojim osobinama je veliki čovek, ali ima tragični nedostatak. Pokušao je da Nevenu u kadi nauči da pliva, ali umalo ju je udavio. U tome ga je sprečila Mira. Tada je poslednji put videla oca.

Metalna pločica koja joj je ugrađena nije savršena. Vibrira. Kao i sam život, u smeni svetlosti i senki. Nevena s verenikom Mateom gradi novu porodicu. Na razvalinama stare. Mira vidi da lekar više ne želi da sluša njenu priču: „A šta ako te sećanja samo vuku u bunar iz kojeg nema povratka?“ Nešto je ipak bolje zaboraviti.

Aleksandar Petrović

Slika: javorizdavastvo.rs

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *