MAČEVI – Robert Ejkman

Kvalitet Ejkmanovih „čudnih priča“ sastoji se upravo u njegovom umeću da ubedljivo, plastično prikaže čovekovu izgubljenost u naizgled poznatom svetu koji se postepeno razotkriva kao nepoznat. (D. Ognjanović, „Robert Ejkman: Tužne, uklete duše“)

„Moje prvo iskustvo?“ Usamljen je. Ime mu se ne kazuje. Samo da je trgovački putnik. Do iskustva. Tako se, tokom jednog putovanja, obreo na vašaru. Dolazi do šatora s ispisom „Mačevi“. Mornar je vodio program čija glavna zvezda je bila Madona.

„Mačevi“ počinju kao realistička priča. Do dela o vašaru nadnaravnih činilaca nema. A onda se dešava nešto neverovatno: Madoni su, na pozornici, prilazili muškarci i ljubili je pošto bi je prethodno proboli mačem. Krvi nije bilo.

„Izgledalo je kao da, iza svega, postoje neka pravila koja su svi ovi ljudi dobro poznavali. Ponašali su se skoro kao da često dolaze na ovu predstavu, ako je to i bila predstava.“ Sve je bilo uključeno u cenu. Za razliku od biblijske Madone, koja među vernicima živi večno, ova u priči svako veče umire u agoniji bola od uboda mačem. Ali zadovoljna.

A onda je polna želja ovladala junakom. Čednost tela traži telesna zadovoljstva. Ali on traži i nešto više. „Želeo sam da je volim, da joj prstima prolazim kroz kosu i sve ono ostalo, ono lepše što želimo pre nego što dođe vreme kad shvatimo da, koliko god ih želeli, nikada ih nećemo imati.“ Mornar mu je ponudio da Madona održi predstavu samo za njega. Uradiće sve što od nje bude zatražio. Za deset funti. Prihvatio je.

Ali dodir golog ženskog tela bio je razočaravajući: „To se često dešava kada činjenice bez najave zamene maštarije.“ Lepa je samo kao nedostižna. Bila je hladna, bezbojne kose, nepomična. A samo je želeo da oseti da je živa, njeno telo. Besno joj je povukao ruku. Iščupao ju je.

Preteranost je u fantastičnom pravilo: mrtav je predmet njegove želje. Njene rane ne krvare, one što prodaju telo nisu žive, prave rane su u njemu. Tražio je ljubav, našao bol. Mornar: „Srešćemo se ponovo. Ne brinite.“

Aleksandar Petrović

Slika: www.delfi.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *