IZGUBLJENA SRCA – M. R. Džejms

„Na stolu u kabinetu gospodina Ebnija pronađene su izvesne hartije, koje su Stivenu Eliotu razjasnile čitavu stvar kad je dospeo u godine da ih može razumeti.“ Ovde pripovedač nije dete, ali su događaji predstavljeni kroz svest jedanaestogodišnjeg Stivena. O Stivenu se govori u trećem licu, ali su, ipak, mnoge stvari date iz njegove perspektive.

U tim hartijama stoji da je Ebni morao da ubije troje dece mlađe od 12 godina čiji nestanak ne bi odjeknuo u javnosti. Neophodna su mu bila njihova srca da postane nevidljiv ili da promeni lik, a možda i bude besmrtan. Prvo je ubio devojčicu ciganskog porekla Fobi Stenli, čiji je leš sakrio u nekorišćenom kupatilu, a desetak godina kasnije i italijanskog dečaka skitnicu Đovanija Paolija, koga je sklonio u vinskom podrumu. Onda je došao na red Stiven Eliot.

Stiven je došao da živi kod starog rođaka, gospodina Ebnija. Ovde se narator zaustavlja da detaljno opiše kuću u kojoj je gospodin Ebni živeo i umro. Bio je to ambijent koji nagoveštava nešto neprijateljsko. Starac je proučavao religiju poznih pagana, čitao knjige o obožavanju Mitre. U kući je bila jeziva atmosfera: iznad stepeništa je stajala slika starca s lobanjom u ruci.

Poreklo straha je ipak nešto složenije, ne može se svesti samo na kuću. Stiven je stojeći sanjao kako ulazi u nekorišćeno kupatilo i tamo zatiče leš s rukama čvrsto pritisnutim na grudi u predelu srca. U snu se naslućuje ono što se u „izvesnim hartijama“ razotkriva.

Čuli su se u vinskom podrumu glasovi dečaka na čijim grudima se nalazila „crna poderotina“. S njim je razgovarao gospodin Ebni pre nego što će umreti. Tajanstveno natprirodno je ili u Stivenu ili van njega: vidi dva duha koja čeznu da se osvete Ebniju. Da mu izvade srce kao što je on njima izvadio.

Ebni je nađen s ranom na grudima iz koje je štrčalo srce. Prvo se mislilo da ga je povredila pobesnela divlja mačka. A onda je Stiven Eliot pročitao spise. „No uvidi Stivena Eliota u hartije koje sam citirao doveli su do sasvim drugačijeg zaključka.“ To jedanaestogodišnji Stiven nije mogao znati: polazi se od onoga što je dečak nekada znao i osećao, a završava pripovedačevim zaključkom.

Aleksandar Petrović

Slika: http://www.znaksagite.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *