UMETNOST UMIRANJA – K. Dž. Bišop

Na početku Mona Skaj, borac u dvobojima, leži u groznici ispod jednog kafea. Lepota i preobražaj: mir u nestajanju. Ko je vidi takvu? Vali Žarden: „Bolest je pretvara u taj stari kliše, prelepu stvar koja samo nakratko može da živi na ovom svetu.“ Vali je besna jer se Mona, pijana, jedne noći pred svedocima zaklela da će se prepustiti smrti, da to želi. Umorna je. Te noći je pobacala sve bočice i posude s tonikom i puderom: više ne želi da prikriva bolest. Odbacuje laž, ali i sve ostalo… Odbacuje Vali.

Da je Mona zaspala, konstatovao je Gvin. O njegovom odnosu s Monom zna se samo onoliko koliko je Vali znala o tome. S Monom je došao iz hladnih krajeva, zajedno su ratovali i bili ljubavnici. Rastali su se u pustinjama posle rata. Težak život ih je spojio, toplota i mir ih razdvojili, predali čulnim iskustvima. U gradu Šeolu, učestvovali su u pozorištu, kao borci. Tu je upoznala Vali.

Monu su skoro svi napustili, zbog bolesti ili sramote. Vali se pitala zašto je Gvin ostao, ali zašto i ona sama, kada Mona i nju odbacuje. Tada spisateljica u radnju uvodi novinara Zigfrida. Piše o njima, o Moninoj patnji: „…napredni kritičari pozdravljaju njenu smrt kao prvoklasni performans.“

Njena bolest je inspiracija za bolesno društvo. Ljudi žele da budu zaljubljeni u nešto, hoće nešto više od jednolične svakodnevice. A Mona ima moć nad životom i smrti: zato građani Šeola žele Moninu smrt, da bi živela večno u mitu koji bi stvorili o njoj. Zigfrid je spona između Mone i spoljnog sveta. A njen unutrašnji svet želi mir. Želi da umre tamo gde je tiho…

U nekropoli. Mona se u kočiji budi, kaže da je u snu videla Smrt. Traži da je odvedu na grob Svete Ane Crvotočne, ratnice-mučenice. Mona se s njom poistovetila. Nasuprot bučnom gradu, ovaj je miran… groblje… smrt. I Vali je tu osetila spokoj. Poredi planete (večnost) sa rubom gde stoje. Samo ih korak deli od smrti.

Dotle Gvin odvodi Zigfrida do ruba: „Zigfride, veruješ li da smo svi samo oruđe božanske pravde?“ Potom ga ubija. Time se zadovoljava božanska pravda, prekinuta je veza sa izopačenim svetom. Zato je Gvin ostao: spasavajući Monu, tražio je spas za sebe. I našao ga. Ali legenda živi i pesme o dvobojima, ljudi su stvorili svoj mit, Mona je našla svoj mir, a bog žrtvu.

A.P.

Foto: www.znaksagite.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *